Big-mama

Pljuskovi za laku noć, sitna kiša za dobro jutro, a onda nešto jača za dobar dan. Hoćemo-nećemo, da-ne, ma ajmo, samo da se mrdnemo dalje sa ove livade. I taman kad smo je napuštali, a pojavi se njen vlasnik, starac sa puškom, koja baš i ne izgleda kao vazdušna. Možda od silnog pucanja iz nje, ili samo zbog godina i jezičke barijere, tek, matori je jedva razumeo šta tu radimo iako smo objašnjavali i rukama i nogama.
Kroz blato do kolena, nekako se dokopamo asfaltnog puta i tu pokušamo da očistimo bicikle. Gromade blata zalepile su se na gume, oko kočnica, a od težine blata na mom bajsu se polomio nosač donjeg bidona.
Dok smo pokušavali da se koliko-toliko upristojimo, iz prve kuće do livade izađe žena, koja će sebe nešto kasnije nazvati Big-mamom. Nismo razumeli šta nam govori, ali zvučalo je kao da poziva Alaha. Smejali smo se i ona s nama, dok nekako nismo ukapirali da nam nudi vodu da operemo bicikle. Spremno smo prihvatili i dogurali ukrmačene makine do njene kapije. Dok smo se čistili i ribali, iz dvorišta su nas posmatrale tri njene ćerke a sin — dečak od šest-sedam godina — stidljivo je provirivao iza njih.
Devojke su pokazale praktičan duh: jedna je odjurila po četku, druga je asistirala majci koja nam je pomagala sa šmrkom. I moj bicikl je očas bio oglancan (Brajan je odustao od pranja svoga).
Big mama nas je tada pozvala unutra, da nešto pojedemo.
“Shure”, odgovorio je Brajan, kao i uvek.
I tako uđosmo u ogromno dvorište, a iz njega na trem popločan italijanskim pločicama. Ne dadoše nam da se izujemo iako1 je pod čist kao u apoteci a mi blatnjavi gore od naših bicikala pre čišćenja. Sedamo i devojke nam odmah iznose šolje s mlekom, domaći džem, ovčiji sir i domaći hleb. Brajan i ja koristimo naše rečnike, a najmlađa devojčica — Selma, donosi svesku sa lekcijama engleskog koji je počela da uči ove godine, i nekako se sporazumevamo.
Pribojavam se časa kada će pitati odakle sam, ali se, usred razgovora, i to dešava. Izgovaram “Serbia” i očekujem reakciju. Gledam netremice Big mamu. Ali ona najpre pita kako smo se Brajan i ja našli a onda izjavi da je politika nimalo ne zanima. Osećam olakšanje iako mi i dalje nije najprijatnije.
Big mama i njene ćerke čine sve da se osetimo dobrodošlima, posebno ja, pa mi daruju jedno milje koja je ona sama isplela. Slikamo se zagrljeni, Uspevam da ovekovečim i sina, njeno najmlađe i jedino muško dete, koji počne da se razmaženo treska i dernja kada shvati da sam ga uslikala.
Na rastanku, Big mama nam daruje i jogurt koji sama kiseli i par japanskih jabuka iz svog dvorišta.

Tema ima 2 komenara.

  • Poslala/poslao: igor-osijek | Objavljeno: 15.12.2011 14:21
    ekipa samo naprijed, javljam se tako da znate da vas pratimo i jedva cekamo nove postove, nove ljude i nove fotke. pozdrav iz Hrvatske
  • Poslala/poslao: mica | Objavljeno: 16.12.2011 01:15
    VEEEEELIKI POZDRAV!!!!!!!!!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *