Korintski zaliv
Duž obale Korintskog zaliva, sa peleponeske strane, vode dva puta: stari i novi nacionalni. Oba su magistrale, s tim što potonji ima dve trake u svakom smeru. Mi, naravno, biramo onaj stari jer je manje prometan, a s njega je i mnogo lakše klisnuti na puteve duž plaža. Nekad su ti sporedni putevi samo sokaci, koji se neočekivano završavaju u šipražju uz obalu, ali češće se njima može napraviti sasvim lep detur vozeći tik uz more i u njegovoj ravni.
[title size=”2″]Mesta i ljudi[/title]
Kao i svuda dosad uz mediteransku obalu, zimi su naselja gotovo prazna. Žive samo veliki gradovi koji broje nekoliko desetina hiljada žitelja. Ali čak je i u njima veoma teško naći smeštaj izvan sezone, jer vlasnici apartmana najčešće žive u Atini.
Tako smo u Patri, koja je veliki lučki grad, dan i po bezuspešno tražili sobu. Gde god smo pitali, upućivali su nas na hotele, tvrdeći da je zimi to jedini smeštaj. Pretraga po Internetu nije dala skoro nikakve rezultate. Jedino što smo pronašli bio je omladinski hostel, za koji smo sumnjali da li uopšte radi. No, ispostavilo se da je otvoren i da zimska cena za krevet u zajedničkoj sobi znosi deset evra.
Osim nas, jedini gosti bili su grupa Senegalaca — dva momka i dve devojke, ali nismo uspeli da saznamo šta rade u Patri. Naime, mnogi ljudi s kojima smo razgovarali tražeći sobu, upozoravali su nas da je grad prepun izbeglica, Afrikanaca koji čekaju da budu deportovani u svoje zemlje, a kojih bi trebalo da se čuvamo.
Narednih pak dana, prolazeći kroz manja mesta, svuda su nas upozoravali da treba da se čuvamo ovdašnjih loših ljudi, kojih je sad mnogo zbog teške ekonomske situacije, visokih cena i nezaposlenosti. Međutim, u svako doba dana fensi kafići u kojima čaj košta dva evra, bili su krcati, što me je neodoljivo podsetilo na Beograd. Da li Grci, kao Srbi doskora, troše skrivene zalihe iz slamarica i čarapa? Po svoj prilici da, jer kako drugačije objasniti da ljudi još uvek solidno žive sa prosečnim primanjima oko 500-600 evra i potrošačkom korpom koja košta više od 450 evra. Benzin je skoro dva evra litar, a najjeftinija vekna hleba od 500 g košta osamdeset centi. Što se ljudi tiče, ako se izuzme to što mi je ukradena ručna torba, nismo imali loša iskustva. Naprotiv. Senegalci u Patri bili su više nego druželjubivi i prijatni, u jednom selu sreli smo momka i devojku na biciklima s kojima smo se lepo ispričali, u nekom gradiću svratili su nas na vino i cipuro — grčku rakiju — na benzinskoj stanici gde smo stali da natočimo vode i potom su nam poklonili cipuro za srećan put, u drugom selu gomila dečurlije na biciklima ponudila se da nam pokaže put kada smo zalutali, pa su nas sporveli do magistrale u zajedničkoj vožnji…
[title size=”2″]Klima[/title]
Od Patre ka Korintu planine postaju sve niže, pa samim tim i sunce sve jače i duže greje iako je ovo severna strana poluostrva. Kada se kod mesta Velo odvojimo od obale i zađemo u kopno, te zapedalamo uzbrdo u pravcu Mikene, počinje da doslovno prži, pa moramo da se skinemo u krate rukave i šortceve.
Uprkos tome što smo sad na visini, nemamo spektakularan pogled na zaliv, jer je vazduh neverovatno zagađen: debeli sivi sloj smoga pritiska obalu. Pretpostavljamo da dolazi iz pravca Atine, koja je na sto-sto pedeset kilometara odavde.
No zato nam se otvara pogled na drugu stranu, prema kopnenoj zaleđini. S obe strane puta, po obroncima i udolinama, vinogradi. Plodna zemlja i veoma blaga klima. Nije ni čudo što je ovde ponikla jedna od najstarijih civilizacija — čuvena mikenska. 
Po prvi put, postaje mi očigledno šta je presudno uslovljavalo mesta na kojima su se rađale stare kulture. Logično bi bilo da je izbor pao na Korint, koji od svih mesta u ovoj oblasti ima najbolji geografski položaj, budući da ima luku i da prirodno spaja kopno sa poluostrvom. Ali čim sunce malo zamakne iza planina, duž cele severne obale postaje hladno, a još ako dunu vetrovi, zima vas prožme do kostiju. Za razliku od toga, u brdima i dolinama oko Mikene čak i početkom januara temperature su gotovo letnje, vetra gotovo i nema, padavine su obilne ali i dalje ostaje toplo — rečju, idealno za lagodan život i procvat kulture.
