Jezero Kolj-tor

Još uvek ne mogu biciklom, ali zato mogu peške: pridružila sam se Treking uniji Kirgistana i sa pedesetak drugih ljubitelja pešačenja u prirodi krenula na jednodnevni izlet do jezera Kolj-tor, koje se nalazi na 2733 mnv, na severu Tianšan masiva.

 
Za razliku od većine jurti koje sam do sad videla u Kirgiziji, i koje se koriste samo leti, dok je stoka na pašnjacima, ili uz glavni objekat od tvrdog materijala kao pomoćne prostorije, ovo je jedna prava ‘nepatvorena’ jurta u kojoj ljudi žive tokom cele godine.

 
Krenuli smo sa nadmorske visine od približno 1800 m, prateći tok reke Kegeti.



 
Do vrha ću otkriti da je zapravo reč o ponornici, koja je to od izvora pa tokom prvih nekoliko kilometara svog toka.

 
Nikada nisam videla da ljudi kampuju na ovako neravnom terenu, verovatno ‘pod ručnom’.

 
Ovde reka izbija ispod tla i nadalje teče svojim nadzemnim koritom.




 
Boja jezera je nestvarna: takvu boju videla sam samo na jednom jezeru na Floresu u Indoneziji, s tim što je tamo bila reč o vulkanskom jezeru, a ovo je tektonskog porekla.


 
Iako sam se pre nekoliko dana popela na 4000 mnv, tada ipak nisam stigla do cilja, jezera Čon-kul. Ovo je, nakon moje povrede kičme, prvi uspon na kome sam izdržala do kraja, stigavši gde sam naumila, tako da je sreća očigledna.

 
Povratak nazad istim putem, sa podjednako lepim vidicima.



 
 
 

Tema ima 4 komenara.

  • Poslala/poslao: Zoran | Objavljeno: 14.08.2017 00:31
    Snezana imas li iskustva sa hammock. Da li je prakticnije i udobnije od satora?
    • Poslala/poslao: Snezana | Objavljeno: 14.08.2017 09:16
      Nemam iskustva sa hamokom. Meni je to ekstremno neudobno i za odmarenje, a nekmoli za spavanje. Ja moram da spavam na ravnom, na stomaku, pa zato. No iskustva su različita. Proguglaj šta drugi pišu o tome.
  • Poslala/poslao: Dysback | Objavljeno: 14.08.2017 09:10
    Drago mi je kad vidim da se zabavljaš i bez bicikla. U jednom trenutku mi se učinilo da si došla do kraja puta.
    • Poslala/poslao: Snezana | Objavljeno: 14.08.2017 09:15
      Hvala :) Ta mogućnost je uvek otvorena - stizanja do kraja Puta. I jednom će verovatno doći na red. Kada, videćemo - i meni je to nepoznanica. A putovanje je ipak način života, i pre polaska na kotrljanje oko sveta, odlazila sam na ture sa planinarima i/li biciklistima, tako da verujem da će to uvek biti sastavni deo mog života, čak i kada i ako se nekad budem smirila.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *