Još uvek ne mogu biciklom, ali zato mogu peške: pridružila sam se Treking uniji Kirgistana i sa pedesetak drugih ljubitelja pešačenja u prirodi krenula na jednodnevni izlet do jezera Kolj-tor, koje se nalazi na 2733 mnv, na severu Tianšan masiva.

 

Za razliku od većine jurti koje sam do sad videla u Kirgiziji, i koje se koriste samo leti, dok je stoka na pašnjacima, ili uz glavni objekat od tvrdog materijala kao pomoćne prostorije, ovo je jedna prava ‘nepatvorena’ jurta u kojoj ljudi žive tokom cele godine.

 

Krenuli smo sa nadmorske visine od približno 1800 m, prateći tok reke Kegeti.

 

Do vrha ću otkriti da je zapravo reč o ponornici, koja je to od izvora pa tokom prvih nekoliko kilometara svog toka.

 

Nikada nisam videla da ljudi kampuju na ovako neravnom terenu, verovatno ‘pod ručnom’.

 

Ovde reka izbija ispod tla i nadalje teče svojim nadzemnim koritom.

 

Boja jezera je nestvarna: takvu boju videla sam samo na jednom jezeru na Floresu u Indoneziji, s tim što je tamo bila reč o vulkanskom jezeru, a ovo je tektonskog porekla.

 

Iako sam se pre nekoliko dana popela na 4000 mnv, tada ipak nisam stigla do cilja, jezera Čon-kul. Ovo je, nakon moje povrede kičme, prvi uspon na kome sam izdržala do kraja, stigavši gde sam naumila, tako da je sreća očigledna.

 

Povratak nazad istim putem, sa podjednako lepim vidicima.