Humanitarna vožnja na Krovu sveta

     LINK ZA CROWDFUNDING KAMPANJU   Za nekoliko dana kećem u svoju možda najveću avanturu: voziću Pamirskim platoom u Tadžikistanu. Pamir hajvej je drugi najviši autoput na svetu, s tim što tu reč treba shvatiti uslovno, budući da većom dužinom ne postoji asfalt i da i put i predeli kroz koje prolazi više liče na Mesečevu površinu, nego na zemaljske pejsaže. Nedeljama se neću spuštati sa visina iznad 3500 m, preći ću desetak prevoja preko 4000, kao i najviši vrh, Aikbaikal, koji se nalazi na 4655 mnv. Usred priprema, zatekla me je jedna potresna priča. U jednom komentaru na [...]

By | 26. 6. 2017.|Tadžikistan|0 Comments

Šta poneti na put biciklom

Počelo je odbrojavanje: za deset dana krećem na Pamir, takozvani Sveti Gral bicikliranja, a zvanično drugi najviši prevoj na svetu, sa najvišim vrhom na 4655 mnv. Sve je spremno, a ja jedva čekam :) Pošto me je puno vas pitalo šta nosim od opreme, jer mnogi nisu imali prilike da dođu do svog primerka Kamperskog priručnika i Vodiča za putovanja biciklom, evo videa o tome šta će se naći u mojim bisagama za ovu turu, a što i inače nosim kortljajući se oko sveta. Za delove opreme kao što su podloga, vreća za spavanje, šator, dala sam i opsežnija [...]

By | 20. 6. 2017.|Beleške|4 Comments

Najava / Announcement

By | 08. 6. 2017.|Beleške, Kirgizija, Tadžikistan|0 Comments

Sloboda ili ništa

* Od februara mirujem, živeći kao sav normalan svet. Kuća--škola – to je uglavnom moja maršruta. Imam dovoljno vremena da svakog dana odem makar do obližnjeg jezera, bilo da bih džogirala, bilo da bih se veoma strmim putem uspenjala biciklom do stupe na vrhu. Imam i sportske terene u sklopu kampusa u kome živim, sa profesionalnom stazom za trčanje, sa košarkaškim i odbojkaškim terenima... Rečju, postoje svi uslovi da održavam kondiciju.   Osim što me mrzi.   * Trebalo bi da se ozbiljno pripremam za Pamir. Za mesec i po krećem na turu. Zapravo je poslednji trenutak da počnem [...]

By | 21. 5. 2017.|Kina|0 Comments

A gde ćeš za…?

"Gde ćeš za 1. maj?" "Gde ćeš na leto?" "Gde ćeš dalje, sad kad zaradiš dovoljno novca?" Skoro svakodnevno, ljudi me to pitaju u porukama. Pa evo i javno mojih planova za bližu i dalju budućnost: Za 1. maj neću nigde. U Kini se praznici slave maksimalno tri dana, a tokom njih, nemoguće je otići ni u običan park od gomile ljudi. O planini ili poseti nekoj kulturno-istorijskoj atrakciji tek nema ni pomena. Vozaću po okolini i pripremati se za predstojeću letnju avanturu. E a ta avantura, to će biti podvig, čak i veći od mog uspona na Himalaje [...]

By | 28. 4. 2017.|Beleške, Kirgizija, Tadžikistan|2 Comments

Malo slobode i mnogo radosti

* Ponovo u koži radnog čoveka kome uvek nedostaju dani odmora. Nestrpljivo čekam vikend da pobegnem iz grada. Maštam o buđenjima u prirodi i tišini u planinama. Najzad se i vreme prolepšalo, otoplilo je i kiše su prestale. Sve se namestilo kako treba. * Za dva-tri dana treba neznatno manje stvari nego za dva-tri meseca. Čim se kampuje i kuva, mora se poneti sve od opreme. Ipak, sa samo dve zadnje bisage i srednjom, moj Surfi liči na ’laku konjicu’. Čak se i propinje na zadnji točak u nedstatku prednjeg opterećenja – a možda i od sreće. Ako svojim [...]

By | 16. 4. 2017.|Kina|5 Comments

Kako se kalio tičer

(Napominjem da je reč o public school i to u unutrašnjosti Kine; privatne škole i trening centri su druga priča, kao i škole u velikim gradovima.) * Pre početka prvog časa treba da se nađem sa Xu, mojom kineskom asistentkinjom i takođe nastavnicom engleskog. Upoznale smo se juče, na radnom sastanku u zbornici. Nismo imale mnogo prilike da pričamo, ali i iz onih nekoliko minuta razgovora shvatila sam da će nam sporazumevanje biti veliki problem. Xuino znanje engleskog je na nivou početničkog, pa čak i kada sam govorila veoma sporo i ponavljala rečenice po nekoliko puta, uglavnom me nije [...]

By | 19. 2. 2017.|Kina|2 Comments

Kina, Kina, e pa šta je…

Spremna sam na najgore, ali čvrsto rešena da i u tom najgorem nađem nešto dobro što će mi olakšati planirani ostanak u zemlji koju nikada nisam uspela da prihvatim. A nije da nisam pokušala, vozeći tokom sedam meseci uzduž i popreko nje. Može da se gleda kao dobar završetak japanske ture, a može da bude i dobar početak kineske priče to što za osamnaest kilograma prekomernog tereta plaćam doplatu od samo sto dolara. Očekivala sam duplo više. Drugo moje očekivanje vezano je za kineske graničare u gradu Nančangu. Smela sam se opkladiti da ne znaju za bezvizni režim koji [...]

By | 13. 2. 2017.|Kina|7 Comments

Sakura ili dar života

Želela sam da vidim sakuru još od prve slike procvetalih trešanja na zidnom kalendaru u mojoj dečijoj sobi. Još od onog časa geografije na kome nam je nastavnica pričala o festivalu koji slavi cela japanska nacija. Ali nije mi se dalo da turu po Japanu započnem u rano proleće, idući od juga prema severu, tragom cvetanja trešanja. Promenila sam planove i vozila u jesen, bežeći od zime na jug. Pomirila sam se s tim da ni putnici-nomadi ne mogu da ispune sebi sve želje i da i najvećim svetskim skitnicama ostaje ponešto o čemu će sanjati, kujući planove za [...]

By | 04. 2. 2017.|Japan|11 Comments

Karmičko zaduženje

Neki su primetili da sam se malo ućutala. Zapravo mi nije bilo ni dočega. Otkrila sam da imam jedan simptom koji se vezuje za onu ne daj Bože bolest. Ništa drugo, osim tog jednog simptoma koji uvek ide uz tu dijagnozu. Osećam se odlično, u odličnoj sam formi., živim zdravo, nemam stres, bavim se aerobnom 'rekreacijom', jedem zdravo, jedino što imam zeznutu genetiku -- oba roditelja umrla su mi rano od kancera.   Čim sam shvatila da bi moj simptom mogao da ukazuje na najgore, napustila sam pusto ostrvo i došla u Nahu. To je grad, ima bolnice i [...]

By | 27. 1. 2017.|Beleške, Japan|8 Comments

Na (polu)pustom ostrvu

Skućila sam se. Moja nova adresa je Campsite at Zamami island, Okinawa.  Sasvim slučajno sam otkrila ovo mesto, još dok sam plovila od Kjušua ka Okinavi. Iščitavala sam sve što može da se nađe o habu zmijama koje žive na Okinavi, kada sam u jednom od onih sažetih prikaza što izlaze u rezlutatima pročitala: “Na tom ostrvu nema habu zmija”. Klik na taj link, pa sa njega na sledeći… a sa svakom novom informacijom bila sam sve sigurnija da je to mesto kakvo tražim. I tako sam doplovila na Zamami. Ostrvo je veoma malo, dužina obale iznosi samo dvadeset [...]

By | 19. 12. 2016.|Japan|2 Comments

(Ne) boj se

Seiya sam upoznala veče nakon mog osvajanja Sata Misaki, u parku u kome sam kampovala. Tu sam se prebacila iz zvaničnog kamping prostora Odomari, nekoliko sati pre njegovog dolaska. Jedini razlog mog premeštanja na svega četiri kilometara udaljeno mesto bile su utičnice u toaletu parka. One su značile da ću moći da radim bez žurbe na mom notbuku pišući novi tekst i sređujući fotografije za blog. Do mraka sam sve završila, ali je postavljanje na internet moralo da sačeka – park se nalazio izvan dometa operatera čije usluge koristim. To je bilo čudno, pošto je smešten na vrhu jednog [...]

By | 09. 12. 2016.|Japan|3 Comments

Na cilju

Oko spa-kompleksa tlo je ravno, a trava uredno pokošena. Idealno je za kampovanje. Nisam primetila kapije na prilazima, ali verovatno postoje. I kompleks se verovatno zaključava tokom noći. A meni se baš tu ostaje. Izbanjala sam se i sad mi se ne preznojava ponovo, vozeći do nekog drugog mesta. I mrak je već pao, a ja izbegavam da podižem kamp noću. Ovo mesto koje sam odabrala primetila sam još za dana, prilikom dolaska u onsen. Nalazi se iza poslednjih parkinga, u uvalici iznad koje prolazi put. Ali pogled odozgo je odvojen visokom živicom, pa su male šanse da me [...]

By | 06. 12. 2016.|Japan|2 Comments

Uprkos zimi

Prošle noći je mrzlo. Ujutru sam zatekla bele pruge od leda na majici koja je ostala da se suši na biciklu.   Jutro je sunčano i hladno. Vozim uzanim putem duž morske obale. Tišina i spokoj nad ribarskim kućama. Čujem samo galebove i talase.   Zatim dolaze usponi, i goredoliranje. Naizmenično preznojavanje, i osećaj lepljive majice na zagrejanom telu, pa jeza od mokre tkanine kad se mišići ohlade. Zimi, nikad ništa nije potoman.   * U poodmaklo podne sedim na osunčanoj klupi u 'mići no eki'. Otvorila sam gorionik da zagerjem vodu kojom ću se okupati u toaletu.   [...]

By | 02. 12. 2016.|Japan|4 Comments

Tri susreta sa stanovnicima Kumamotoa

  * Prvi susret: u perionici veša. Vraćam debele čarape i jaknu u sušilicu, ubacujući i i novi novčić od sto jena. Prvi put mašina nije dobro osušila za onih deset minuta na koliko je programirana. To me je malo iznerviralo. Htela sam da pođem, ali sad ću morati da sačekam.   U perionicu stiže serviser. Nije ništa u kvaru, već je došao zbog redovnog dnevnog održavanja. Otvara neka (meni dotad) skrivena vratanca na mašinama i odande izvlači gomile dugačkih sivih grinja. Ide redom, i upravo je stigao do mašine iznad one sa mojim stvarima. Ova baš tad završava. [...]

By | 28. 11. 2016.|Japan|0 Comments