Planina Lušan – Nacionalni park i Uneskova kulturna bašptina (II)

7. novembar Otkad sam u Kini, patim od nesanice. Nekad ne mogu da zaspim po celu noć. Ali čim pobegnem iz grada i nađem se u prirodi, makar i u ovako komercijalizovanom nacionalnom parku, svi moji problemi nestanu. Zaspim kako legnem i spavam kao beba, spokojnim i zdravim snom do kasnog jutra. Dan je zašao u deveti čas kada se budim od povika turista sa platoa ispred vodopada. Ne ustaje mi se još, ali moram. Uskoro će početi da stižu posetioci u velikom broju, te neće biti u redu ako zateknu moj šator, a ne raduje me ni pomisao [...]

By | 17. 11. 2017.|Kina|9 Comments

Planina Lušan – Nacionalni park i Uneskova kulturna baština (1)

6. novembar U Juijang stižem vozom, u četiri ujutru, nakon probdevene noći. Nešto se u vagonu polomilo, praveći nepodnošljivu buku zbog koje ni oka nisam sklopila. A sada mi predstoji četiri sata čekanja na prvi autobus koji vozi do planine Lušan. Tamo sam planirala da provedem svoja dva neradna dana i gratis prepodne. Mislila sam da cu ovaj tranzit lako pregurati muvajuci se po stanici, gde bih, uz malo srece, mogla da pronadjem i neko zgodno mesto da se opruzim. Ponela sam sator, podlogu, kao i vrecu za spavanje, kako bih na Lušanu kampovala dve noci. Uz kampersku opremu, [...]

By | 14. 11. 2017.|Kina|4 Comments

Lične priče

Klikom na korice, možete preuzeti moju drugu po redu objavljenu knjigu, sa naslovom „LP – lične priče“. Izašla je 2005. u izdanju Narodne knjige, te je odavno nema u prodaji, pošto je i izdavačka kuća u međuvremenu ugašena. Radnja ovih priča odvija se devedesetih u Beogradu, a sve su ispričane kroz prizmu junakinje koja pokušava da živi samostalno u vreme sveopšte krize, menjajući poslove i upadajući u nesvakidašnje situacije, i poslovne i privatne. Naglašavam da priče nemaju dodira sa putovanjima, barem ne sa ovim geografskim, te ne treba da očekujte putopise ili reportaže. No svejedno se nadam da ćete [...]

By | 10. 11. 2017.|Uncategorized|11 Comments

Long Hu Šan, ili Zmaj-tigar planina — sveto mesto taoista

By | 03. 11. 2017.|Kina|4 Comments

Hong Kong — radna viza i punjenje baterija

Neprospavana noc uoci odlaska u Hong Kong zbog kise koja je bubnjala po limenoj nadstresnici mog balkona, kao u kakvom raspomamljenom ratnickom (apokalipticnom?) pozivu na budnost. Prethodnog dana, na Hong Kong se stustio tajfun. Uprkos uvrezenom verovanju u delovima sveta koje tajfuni zaobilaze, ta elementarna nepogoda u najvecem broju slucajeva nije strasna, osim ako celodnevne jake pljuskove i veliki pad temperature ne dozivljavate kao promenu opasnu po zivot. U stvarnosti, tajfun samo sprecava turistu da se upusti u visecasovne obilaske, terajuci ga da ostane u sobi. Ali ako ova gleda na raskrsnicu na kojoj se ukrstaju put za vozila [...]

By | 26. 10. 2017.|Hong Kong|3 Comments

Sanqing — sveta planina taoista

* Nomadima nije mesto u gradovima. Za one silom prilika zarobljene u njima, san o bekstvu iz civilizacije je kao moranje da se ponovo prodiše. Zato grabim prve neradne dane i hitam tamo gde nebo nije omeđeno krovovima. Brzi voz šiba 300 km na čas. Prebrzo za uživanje. Oči gladne lepota prikovane su za prozor, iza kojeg se slivaju prizori zelenih pirinčanih polja, šuma i jezeraca, kao u širokom potezu kakve volšebne četkice. Osećam golicanje daljina u nozdrvama i radost koja narasta.   * Sanqingsan je sveta planina taoista. Ima tri oštra vrha, koja izgledaju kao da je taoistička [...]

By | 11. 10. 2017.|Kina|4 Comments

Upoznati Kineze

* Ljudi kao najbitniji deo putovanja. Upoznati ljude u svakoj sredini u koju se dođe. Saznati kako žive. Pitati ih o čemu sanjaju. Otkriti kako razmišljaju. Čuti šta vole ili ne vole. Razumeti njihove strahove, izbore, probleme. Putovanja bez upoznavanja lokalnog stanovništva su nepotpuna. Ostaju površna, bez pravog uvida u stvarni život tog naroda. No kako pričati sa ljudima koji ne govore jezike koje vi znate? Koji ne razumeju ni vaše gestove i mimiku, jer imaju potpuno drugačiji govor tela. Koji se, uz sve to, stide poput dece pred strancima, budući da ste vi verovatno prvi belac kojeg uživo [...]

By | 26. 8. 2017.|Kina|7 Comments

Pohod na Kul-Suu, 3. deo

3. Zanemeli i srećni   * Noćni mraz, ali zato jutro sunčano i vedro. Još pre svitanja, Maks je zauzeo mesto iza svog stativa, čekajući izlazak Sunca. Strast fotografa. Brzi doručak, da što pre zgrabimo dan. Pogled prikovan za planine između kojih se ukoritilo jezero. Nagoveštaj nestvarne lepote za kojom se mora krenuti. Omađijani smo. Sa svakim novim korakom, jača osećaj prožimanja sa bezvremenim. Gazimo blato u koje stopala uranjaju do članaka. Gazimo kroz vodopad koji se izliva preko puta. Gazimo preko kamenja i kroz reku. Postoji neka kosmička pravičnost u tome što su najveće prirodne lepote teško dostupne. [...]

By | 18. 8. 2017.|Kirgizija|8 Comments

Pohod na Kul-Suu (2. deo)

Ipak se kreće(mo)   * Noć je bila burna i za Stasa i njegovu suprugu. Krenula je oko ponoći drugim vanom iz Karakola i oko pet izjutra stigla do pogranične policije. Bez papira i ovlašćenja za ulazak na kontrolisanu teritoriju. Možemo smo da pretpostavimo kako je pokušavala da ubedi graničare da je propuste, objašnjavajući im da smo zaglavljeni i vrlo verovatno izgubljeni ukoliko Stasu ne preda deo koji treba da zameni na svom vanu, da bi ga pokrenuo.   U inače nejasnim Ularovim objašnjenjima, nedostaje deo o tome kako je ipak uspela da dozove svog supruga. Jer ovaj je [...]

By | 16. 8. 2017.|Kirgizija|2 Comments

Pohod na Kul-Suu (1. deo)

JEDAN BAKSUZ I MNOGO MALERA * Turistička unija Kirgistana organizuje četvorodnevnu turu do jezera Kul-Suu. Srećno podudaranje datuma sa pretposlednjom nedeljom mog raspusta. Taman za oproštaj od Kirgizije. Slutim da bi to mogao biti nezaboravni završetak ovog leta. Avantura koje ću se sećati u predstojećim mesecima dok budem živela kao ‘sav normalan svet’. Uspomene kojima ću se hraniti u teškim trenucima. Krećem po njih.   * Ima nas petoro uz vodiča: Maks, dvadesettrogodišnji ruski Kirgiz, i njegova prijateljica Gulbara, Kirgiskinja, kojoj bi moglo biti oko trideset i nešto; od nje je nešto mlađa Neli, takođe Kirgiskinja; Nemac Majkl koji [...]

By | 15. 8. 2017.|Kirgizija|4 Comments

Jezero Kolj-tor

Još uvek ne mogu biciklom, ali zato mogu peške: pridružila sam se Treking uniji Kirgistana i sa pedesetak drugih ljubitelja pešačenja u prirodi krenula na jednodnevni izlet do jezera Kolj-tor, koje se nalazi na 2733 mnv, na severu Tianšan masiva.   Za razliku od većine jurti koje sam do sad videla u Kirgiziji, i koje se koriste samo leti, dok je stoka na pašnjacima, ili uz glavni objekat od tvrdog materijala kao pomoćne prostorije, ovo je jedna prava 'nepatvorena' jurta u kojoj ljudi žive tokom cele godine.   Krenuli smo sa nadmorske visine od približno 1800 m, prateći tok reke [...]

By | 07. 8. 2017.|Kirgizija|4 Comments

Bekpekovanje, 6. dan

Foto reportaža 1. U prethodnih šest godina, više od hiljadu noći provela sam pod otvorenim nebom, kampujući. Ali mislim da mi nikada neće dosaditi buđenje u prirodi. I nikad neću prestati da se radujem sunčanim, toplim i suvim jutrima. 2. Baskijci odlaze put Torugarta, ali neće preći u Kinu, već će pedalati duž granice. O, kako im zavidim! Putovanje biciklom za mene je 'state of mind' i nijedan drugi način putovanja ne pruža mi ni približno takvo uživanje ni takav osećaj slobode i nezavisnosti. 3. Taš Rabat se nalazi na 3200 mnv i to je najviša kota na kojoj je smešten neki [...]

By | 04. 8. 2017.|Kirgizija|0 Comments

Bekpekovanje, 5. dan

    * Na nešto više od dvadeset kilometara udaljenosti od karavanseraja Taš Rabat, visoko u planinama, nalazi se jezero Čatur-Kul. Od jedne grupe trekera približno mojih godina saznala sam da im je za uspon trebalo oko četiri sata, a za spust oko tri. Dodala sam na to još po jedan sat, znajući da većina ljudi i nehotce poboljšava takve rezultate, uvećavajući svoj podvig. Tih devet-deset sati pešačenja činilo mi se kao nemoguć poduhvat, budući da sam pre tri nedelje jedva hodala od bolova i da sada nemam kondicije. Ali oduvek mi je bilo teško da mirujem u prirodi, [...]

By | 01. 8. 2017.|Kirgizija|1 Comment

Bekpekovanje, 4. dan

* Svakim danom otkrivam koliko je Kigrizija lepa zemlja. Ne mogu da se načudim kako sam pre pet godina propustila da njome više pedalam, ne računajući kratku turu koju sam napravila oko Isik Kul jezera. Prisećam se da sam bila bolesna i da su oba planinska prevoja koji su i granični prelazi sa Kinom, gde me je put dalje vodio, već bila zavejana, pa sam odustala od njih i krenula drugim putem. No nije samo moja ruta bila kratka, nego je i moj utisak o toj zemlji ostao površan. Ako mi je neko od drugih putnika i rekao da [...]

By | 30. 7. 2017.|Kirgizija|0 Comments

Bekpekovanje, 3. dan

* U jurti najblizoj mestu gde kampujem odsela je grupa turista iz Slovenije i Hrvatske. Cula sam ih kad su razgovarali i pozurila da im se javim. Verovatno najveca razlika izmedju samostalnih putnika i turista je sto ne dele ni priblizno ista iskustva iako su obisli identicna mesta. Dok razgovaram sa jednim Slovencem iz grupe (inace jako ljubaznim), sa zaljenjem primecujem kako nema one bliskosti koja se namah uspostavi kad se sretnu cikloputnici, stoperi, bekpekeri...: Koliko dugo putujes?, Gde si odseo u..,? Kako si stigao do...? Gde moze da se jeftino prespava? Sta mislis o...? A jesi li bio [...]

By | 28. 7. 2017.|Kirgizija|5 Comments